Zoran Kesić otkriva koji je najbolji način da se oporavite posle raskida...

U prirodi je ljudskoj da sreću i tugu deli sa bližnjima.

Društvene mreže su, međutim, termin „bližnji“ značajno izmenile, te sada bližnjima možemo smatrati i nama potpuno nepoznate osobe, koje su nam prijatelji na Fejsbuku, foloveri na Tviteru, pratioci na Instagramu…

U prilici sam tako, da skoro svakodnevno pročitam po neki emotivni status na profilu nekog od svojih prijatelja, ili na profilu prijateljevog prijatelja, a i takvog smatram, doduše nešto daljim prijateljem. 

Činjenica da samog prijatelja (ili prijateljevog prijatelja) ne poznajem lično, ne umanjuje solidarnost i bol koju osećam zbog slomljenog srca tog NN lica na društvenoj mreži.

Uglavnom su u pitanju citati tužnih ljubavnih pesama, meni uglavnom nepoznatih domaćih izvođača i autora. 

S obzirom na to da je broj takvih pesama ipak ograničen, često primećujem citate istih stihova na različitim profilima, pa imam neugodan osećaj da originalna tuga mog Fejsbuk prijatelja gubi na autentičnosti takvim kopipejstovanjem.

Poštujući potrebu svakog čoveka da javno oglasi svoje emotivno stanje i nikako ne osporavajući pravo da se to i takvo stanje simbolički izrazi tužnim citatom, poželeo sam da dam svoj doprinos toj riznici pogodnih patos pesama.

Da paćenik bar ima mogućnost izbora.

Da makar jednom slomljenom srcu podarim citat koji nije već stotinu puta izrabljen.

Bila bi mi čast da neko od mojih prijatelja citira neke od ovih stihova, ukoliko za to oseti potrebu.

Ili nuždu.

Veliku.

Kada ljubav loše krene,

kada tuga srce stegne,

kad ti je od svega muka,

stiže pomoć sa Fejsbuka.

Prva strofa pogodna je za inicijalno obaveštavanje frendova o bolnoj emotivnoj  krizi u kojoj ste se našli. To još nije dramatična situacija, ali nešto se definitivno „kuva“ i vi tražite podršku, saosećanje, toplu prijateljevu reč ohrabrenja. Idemo dalje.

Dok je bol teža i teža,

tu je ta društvena mreža.

Stavi status na svoj profil,

nek svi znaju kolko boli!

Sugerišete čitaocima ovog posta da je ljubavni brodolom u toku, da se Titanik ozbiljno nakrivio i  krenuo da tone. 

Naglašavate i da više ne želite da bol držite u sebi, već naprotiv osećate potrebu da što veći broj svojih prijatelja, kao i prijatelja svojih prijatelja, informišete o agoniji kroz koju prolazite. 

Dok citiram na Fejsbuku

ove pesme tužne reči

nema tebe pored mene

da mi gorku tugu lečiš.

Podrška u komentaru

ove noći meni treba,

lajkuj status druže stari:

Srušio se komad neba!

Primećujemo da je ovde citiran čitav refren pesme, što nam nedvojbeno govori da ste sada već ozbiljno sjebani. Strofica tu i tamo, ili tek poneki tužni stihić mogu i ne moraju da predstavljaju signal za uzbunu, ali u svakom slučaju nisu preterano zabrinjavajući.

Citat refrena je, međutim, crvena lampica!

Šta nam kazuje ovaj:

a) Ona je otišla. Da l’ vas je ostavila, da l’ vi nju - ne zna se tačno

b) Vrlo vam je teško i kao da počinjete da gubite moć logičkog rasuđivanja. Kako drugačije objasniti stih „nema tebe pored mene da mi gorku tugu lečiš“? Pa tuga i jeste nastala zbog činjenice da nje (devojke) nema. Da je ona i dalje tu, ne bi bilo potrebe ni za tugom, kao ni za citatom refrena.

c) Postali ste tipičan Fejsbuk Tugomir  koji u komentarima podrške i lajkovima pronalazi utehu kao pijanac u čaši. 

d) Ozbiljno preuveličavanje problema, paranoja. Naime, komad neba nema šanse da se sruši.

Ajmo dalje.

Ti si srećna s nekim drugim

i mirišeš kao cvetak,

a ja razum ovde gubim:

oboje vas čeka metak.

Pesme su često dvosmislene, zbunjujuće poput zagonetki, prepune  metafora i stilskih figura, pa se pitamo „šta li je pesnik hteo da kaže“. U ovom slučaju čini se da je sve jasno. Prilično nam transparentno saopštavate da je kučka otišla sa drugim i da nameravate oboje da ih roknete.

Vaši prijatelji bi, u ovom već veoma dramatičnom trenutku, trebalo da vas odgovore od zločina citatom neke od brojnih pesama koje pozivaju ostavljenog da ne napravi još veće sranje. Na primer : „Nije vredna toga - prebolećeš drolju - za godinu, dve - naći ćeš ti bolju“. Ili: „Stići će ih božja kazna, čim Gospod za ovo sazna“. Ili: „Ne gubi nadu, popij limunadu“. OK, priznajem, za ovu poslednju sam se šalio. Mada, mislim da bi jedina zapravo pomogla.

Idemo dalje.

Sve što imam tebi reći

sačuvaću za opelo.

Ti me možda nećeš čuti,

ali čuće celo selo!

Ovo je dobar trenutak da pozovete policiju i prijavite sami sebe.

Nemojte da vam bude glupo. Slobodno recite čiki ili teti koji vam se budu javili na telefon : „Ja sam taj i taj, stanujem tu i tu, hoćete molim vas biti ljubazni da me hitno uhapsite.“

Nažalost, mogućnost da ćete baš to uraditi jednako je mala kao i mogućnost da će neki vaš prijatelj ozbiljno shvatiti vaše pretnje u stihu.

Mozga ispranog sistematskom i višegodišnjom estradizacijom detinjstva, škole, sporta, kulture, književnosti, medija, muzike, politike, ljubavi,  života, pa konačno i smrti, vaši prijatelji će i na ovakvu poruku odgovoriti adekvatnim stihom:

„Ako tako mora biti, nemoj da ti drhti ruka. Samo hrabro, samo časno, mora da se spere bruka“.

I konačno…

Dok citiram na Fejsbuku 

Ove pesme tužne reči

Zatvorskome ja čuvaru

Ne dam da me u tom spreči.

Dok postujem žurno status

Za mobilnim čuvar vreba

Lajkuj status druže stari

Srušio se komad neba

Ovde konačno primećujemo i naznake optimizma i neke nove nade.

Iako kažnjeni za zločin koji ste počinili zbog slomljenog vam srca, vi ne odustajete od estetike koja vas je i dovela do ne baš veselog mesta na kome sada krišom kucate taj status.

A šta bi u toj memljivoj buvari u kojoj ćete boraviti narednih par decenija i moglo da vam pruži utehu osim:

like, like, like, like, share, like, like, like, like, share, like, like, like…

Izvor: Cosmopolitan.rs

Komentari

Pratite nas na FB!

Lajkujte Ženskicu!
X Zatvori