U jednom istraživanju lekari su uspešno uklonili bradavice tako što su ih obojili jarkom bojom, bez ikakvih medicinskih svojstava, rekavši pacijentima da će bradavice nestati kad boja izbledi.

"Glavobolju uvek svladavam paracetamolom", započinje svoju priču Kornelija (31) iz Zagreba.

"Prošlog meseca uhvatila me je žestoka glavobolja. Pripremila sam tabletu i čašu vode, ali me je na tren omeo telefonski poziv. Kad sam spustila slušalicu,popila sam analgetik i legla. Kao i obično, u roku od pola sata glavobolja je popustila i osećala sam se kao nova. Međutim, kad sam ustala, pronašla samtabletu netaknutu kraj prazne čaše. Smetena telefonom, popila sam samo vodu, ali ne i tabletu, ali bol je ipak prošao".

Kornelija je jedna od mnogih koji su iskusili efekat placeba, poboljšanje zdravstvenog stanja pod uticajem pozitivne sugestije. Placebo (latinski ugoditi) temelji se na zabuni, obmani ili laži, ali njegovi efekti su stvarni i opipljivi.

Zanimanje nauke za fenomen placeba potiče upravo od dobronamerne laži koju je izrekla jedna američka bolničarka tokom savezničke invazije na južnu Italiju u Drugom svetskom ratu. Bolničarka je pomagala anestetičaru Henriju Bičeru, koji je lečio ranjenike. Kad je potrošen morfijum, bolničarka je sledećem ranjeniku rekla da će mu dati injekciju moćnog analgetika, iako je injekcija sadržala samo običnu slanu vodu.

Čudesno, lažna injekcija je ranjeniku ublažila bol, a Bičer je to pripisao učinku pozitivne sugestije. U mozgu ljudi koji veruju da dobijaju lek, bio on pravi ili ne, dolazi do lekovitih biohemijskih promena. Ako oboleli od osobe od poverenja čuje da će dobiti lek, mozak proizvodi hormone koji pružaju prijatan osećaj, kao što su endorfin, endomorfina i dopamin.

Taj hemijski "koktel" izazvan verom u lekovitost terapije ublažava bol,popravlja raspoloženje, jača koncentraciju, podiže imunitet, vraća pritisak u normalu, kao i puls, disanje, probavu i spavanje. Placebo aktivira prirodni "sistem zdravstvene zaštite" koji poseduje ljudsko telo. Očekivanje ublaživanja tegoba pokreće mehanizam koji povećava telesno i duševno blagostanje.

Placebo se pokazao kao najučinkovitiji kod stanja koja su pod direktnom kontrolom centralnog nervnog sistema, a to su sve bolesti kod kojih su prisutni bolovi, psihijatrijske i neurološke bolesti poput depresije, anksioznosti iParkinsonove bolesti. To je razumljivo, jer placebo deluje upravo na centralni nervni sistem.

Na primer, kod lekova za depresiju i analgetika, 50 odsto efekta pripisuje se placebo efektu. Pacijenti kojima je izvađen umnjak doživljavaju jednako olakšanje od stvarnog i lažnog tretmana ultrazvukom, pod uslovom da i oni i zubari veruju da je uređaj uključen.

Studije pokazuju i iznenađujuće primere placeba. U jednom istraživanju lekari su uspešno uklonili bradavice tako što su ih obojili jarkom bojom, bez ikakvih medicinskih svojstava, rekavši pacijentima da će bradavice nestati kad boja izbledi. U eksperimentu na astmatičarima otkriveno je da im se disajni putevi šire i kad im se daje lažno sredstvo za inhalaciju.

U 11 istraživanja, 52 odsto obolelih od kolitisa, bolesti upaljenih creva, izjavilo je da im je bolje, iako su primili lažan lek, a i snimci su pokazali smanjenje upale kod 50 odsto pacijenata tretiranih placebom.

Nekim ljudima nedostaje mehanizam placeba. Na obolele od Alchajmerove bolesti analgetici deluju slabije nego na zdrave ljude, jer su im neuronske veze između predčeonih režnjeva i centrima za zadovoljstvo oštećene. Njima sugestija o delotvornosti leka ne dopire do moždanog centra koji bi trebalo da izluči hormone koj pružaju prijatan osećaj.

Sa druge strane, zdravi pacijenti osećaju blagotvorne učinke i leka i placeba, dok pacijenti koji ne mogu da zamisle budućnost zbog poremećaja u moždanoj kori osećaju samo efekat leka.

Na učinak leka utiče i boja i oblik. Žute i narandžaste tablete su najbolje zaantidepresive, jer te optimistične boje podsećaju na sunčevu svetlost. Crvene tablete su pogodne za stimulativna sredstva, dok zelene tablete najbolje smanjuju teskobu, napetost i zabrinutost. Bele služe za lečenje želudačnih čireva i probavnih smetnji.

Nije svejedno ni koliko puta dnevno uzimamo lek, više malih doza je bolje od jedne velike. Placebo koji se daje četiri puta na dan izaziva veće poboljšanje nego onaj koji se daje u dve doze, potvrđuju istraživanja.

Ako je na leku ili ambalaži utisnut poznati naziv leka ili proizvođača, učinak će biti veći nego kod uzimanja "anonimnog" leka.

Takođe, dobar naziv pojačava delovanje i stvarnim lekovima: U reči "vijagra" spajaju se vita (život) i slapovi Nijagare, koji odražavaju moć prirode.

Inače, placebo ima "zlog brata". Njegovo ime je nocebo (latinski “naškoditi”), koji aktivira stresni mehanizam na sličan način na koji placebo uključuje mehanizam ugodnosti i lečenja.

U jednom istraživanju, 30 odsto dobrovoljaca kojima je davana lažna hemoterapija, pretrpelo je jako opadanje kose što je posledica strašnih priča o hemoterapiji koje su ranije čuli.

"Ako čujete sirene i vidite dim, doći ćete do zaključka da se nešto loše događa iorganizam će vam ući u stanje stresa. Po tom obrascu deluje i nocebo", istakao je Tor Vager, neurolog sa Univerziteta Kolumbija.

Izvor: Lovesensa.hr

 

Komentari

Pratite nas na FB!

Lajkujte Ženskicu!
X Zatvori