Modernoj ženi se nameće da bude uspešna na poslu, ali i da kuva, čisti, brine o potomstvu... Savremene „supermame sa varjačom” su umorne, iscrpljene i pod velikim pritiskom.

Žena odavno nije samo supruga, majka i domaćica. Ona je i supruga i majka i domaćica i zaposlena gospođa. Od izdržavanog člana porodice postala je neko ko donosi novac na sto, iako taj isti sto i dalje briše. Poslu u kući dodala je i posao van kuće. Kako sve to postiže? Srećna je? Ima li vremena za sebe? Razmišlja li uopšte o tome? Razmišljaju li o tome njen suprug i njena deca? Ili se jednostavno podrazumeva da ona mora i može da "dejstvuje" na sve strane? Da li su pripadnice nežnijeg pola, pogotovo one koje su se borile za veća prava, želele baš takav scenario? Priča o tome da li bi ženi, ipak, trebalo negde i nešto olakšati, jer je činjenica da njene poslovne obaveze nisu umanjile one kod kuće, uglavnom počinje pitanjem - može li ona istovremeno da bude i požrtvovana majka, domaćica i dobra radnica?

Jasminka Veselinović, porodični, bračni i individualni psihoterapeut sistemske orjentacije (Savetovalište za brak i porodicu Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu), kaže da želi da izbegne odgovor uklopljen u, nažalost, i dalje dominantni kulturološki diskurs. A on stvara mnoge predrasude, pa i onu da je skoro nemoguće da žena u Srbiji bude i uspešna na poslu i dobra majka. Želi da izbegne i generalizacije i crno-bela zaključna pojednostavljivanja, jer je sve relativno. 
 
KRUTA OČEKIVANjA PATRIJARHATADame su se generalno značajno promenile u očekivanjima i od sebe i od partnera, osvojivši sa uspehom i polje rada, ali tu promenu muška strana ne prati dovoljno u smislu reciprociteta uključivanja. - Bilo bi korisno veće oslobađanje muškaraca od krutih očekivanja i privilegija patrijarhata - pojašnjava sagovornica.

- Postavlja se pitanje šta to zapravo znači biti uspešna na poslu, a šta uspešna majka - kaže Jasminka. - Da li to znači dovoljno dobra majka tek rođene bebe, adolescenta ili odrasle osobe, jer postoje faze u razvoju dece, majčinstva i porodice. Uvek je važno poznavati ukupnu realnost žene - koji posao radi, kojih je godina, porekla, obrazovanja, u kakvoj je porodici odrasla, koliko zarađuje, šta može sa tim novcem. S kim živi, kakav je njen partner, da li je samohrana majka, koliko je bila lično izgrađena onog trenutka kada se porodila. Svaka ženska priča je posebna i zahteva razumevanje.

Zaposlena majka se suočava i nosi sa mnogo striktnih dnevnih odgovornosti i obaveza - i u kući i van nje. Ona nikada nije samo majka ili samo zaposlena, a ona je istovremeno i nečija supruga, ćerka, partnerka, prijateljica... Ne radi se tu uvek samo o dužnostima, već i o uživanju i zadovoljstvu.

- Naša patrijarhalna kultura je ženama delegirala mnoge obaveze i prevelika očekivanja koja im često stvaraju dileme i konflikt uloga. Ali, na pitanje da li je moguće biti dovoljno dobra majka i uspešna poslovna žena iz iskustva psihoterapijskog rada mogu da kažem da je moguće, uz dobro balansiranje zahteva različitih uloga, organizaciju i mrežu podrške uz veliku ljubav, posvećenost, strpljenje i istrajnost - navodi Jasminka. 

 

RIZIKUJU I ZDRAVLjEU društvu je, kaže Jasminka, sveprisutan trend okrivljavanja majki za neuspehe u braku i porodici, pa one podnose vanredne napore: - Time daju doprinos poželjnoj društveno konstruisanoj, idealizovanoj slici o majci žrtvi koja može sve, po cenu, ličnog zdravlja. One se, ipak, mnogo češće obraćaju psihoterapeutima zbog preoterećenosti i pokazuju veću motivaciju za rad na promeni unutar braka i porodice.

Pitanje je, međutim, i zašto se modernoj ženi nameće da ima karijeru i decu, a da u isto vreme nastavi da kuva, čisti, pegla i brine o domu kao domaćica? Naša sagovornica kaže da mada su neki, poput ženskog pokreta šezdesetih godina, značajno uticali na promenu tradicionalnih gledišta na brak i porodicu, mnogi od starih stavova, uverenja i vrednosti i dalje odolevaju:

- Uprkos modernim tendencijama života koji podrazumevaju ravnopravnost polova, a tu mislim na ravnopravno deljenje obaveza i odgovornosti oba pola, u praksi se susrećemo sa nesrazmerno većim opterećenostima žena u odnosu na muškarce u privatnom domenu. Ženska uloga se značajno obogatila, veoma iskoračila iz tradicionalnih stereotipa, ali muška i dalje stagnira.

Teška ekonomska situacija ne ide na ruku onima koje bi se zadovoljile da budu "samo" majke i domaćice, uprkos obrazovanju koje su stekle. Na internet forumima se mnogo spekuliše na tu temu, a među odgovorima upravo dominiraju oni poput sledećeg:

- Da, pristala bih da budem supruga i majka, ako bi moj muž mogao da nam obezbedi normalne životne uslove. Ne patim od toga da se negde zaposlim i imam karijeru, nego da lepo živim.

Ima, naravno, i onih koje ne mogu da zamisle da ne rade, iako su im plate male, a situacija na poslu nimalo zavidna. Samopouzdanje im je jače, jer zarađuju, a mnoge od njih time kupuju i slobodu mišljenja i kretanja.

S druge strane, iako neki muževi ne traže i ne očekuju od svojih supruga da uz posao budu i domaćice, mnoge ne mogu da se oslobode tradicionalnih očekivanja koje su im prenele majke.

- Žene su vaspitane tako da je njihov glavni cilj briga o drugima, pa im se životi vrte oko aktivnosti koje vode do ojačavanja drugih pre nego sebe same. Njihov osećaj sopstvenosti duboko je ukorenjen u rodbinske veze i lične odnose, zahtevajući razvoj interpersonalnih veština i osobina brižnosti, emocionalne izražajnosti i empatije - objašnjava Jasminka.

To se, dodaje, prenosi i na odnos sa partnerom, pa se prema njima neretko ponašaju više kao majke, a manje kao žene i partnerke. Neguju ih, brinu o njima, štite od realnosti dnevnih obaveza oko dece, rešavaju same teškoće.

- Žena se, za razliku od muškarca, stalno preispituje: Da li dovoljno pružam? Treba li da dam više? Da sam dala više, da li bi se to dogodilo? Da li bi me cenio i voleo više? Da li bi deca bila uspešnija da sam ovako ili onako postupila? Pitanje koliko su očevi angažovani oko dece ili im psihološki nedostupni zbog prevelike angažovanosti spolja, skoro se i ne postavlja - kaže sagovornica.

Postoje žene koje se nikada ne žale zbog mnogo obaveza. Neke od njih ćute, jer ne smeju ili neće da pričaju o tome, ali ima i onih koje sve to zaista dobro nose. Međutim, koliko god bile ispunjene i srećne, ne bi trebalo da zaborave na lične potrebe i zdravlje. A prevelika odgovornost na privatnom i poslovnom planu može i te kako da ga naruši. - Značajan broj istraživanja pokazuje da muškarci imaju veće koristi od toga što su u braku - u fizičkom, socijalnom i psihološkom smislu, dok to nije slučaj sa ženama. Zajednica za njih nosi rizik po mentalno i fizičko zdravlje, sklone su da više pate od depresije, nesanice, noćnih mora, glavobolja, vrtoglavice, srčanih smetnji, povišenog pritiska i drugih bolova i bolesti - navodi porodični terapeut.

Sagovornica podseća da, uprkos činjenici da muškarci tradicionalno govore o braku kao zamci, statistike pokazuju da taj status njima više odgovara i da su zadovoljniji od žena. Kada su u braku pripadnici jačeg pola duplo više od dama napreduju u terminima opstanka i prosperiteta na poslu.

Koliko će se žena u životu "trošiti" zavisi od mnogih faktora, ali koliko god bila ambiciozna u želji da blista na sve strane, ne bi trebalo da se odriče pomoći i podrške partnera. Ona ne može da joj odmogne, a može mnogo da joj pomogne.

Izvor: Novosti

 

Komentari

Pratite nas na FB!

Lajkujte Ženskicu!
X Zatvori