Gde si pošla, ženo draga? Ti bi da se sakriješ? Od koga? Od čega? Od života? Pobeći možeš od kiše, snega, od sunca ili mraka, ali od života pobeći ne možeš. Od života ne smeš ni da bežiš.

Aha, gubiš sve. Znam. Gubiš i kad voliš, i kad si voljena. Gubiš dok spavaš, dok se svađaš, gubiš i dok se ljubiš. Prekini da plačeš. Prekini, molim te! Ne stoji ti ta jeftina patetika, ni ti ofucani snovi koje, zapravo, ni ne sanjaš.

Gubiš jer život nije fikcija, niti je ono što ti često poželiš da život bude. Život je gubitak. Mada, život je i dobitak. Koliko god da si gubila, ili šta god da si izgubila ne zaboravi da si ujedno gubitkom mnogo toga i dobila.

Ej, pa nemoj mi se smejati svojom ironijom sada, ti ženo draga! Budi realna, odstrani tu zlokobnu fikciju u kojoj se daviš. Prestani da trčiš kao luda, glavom bez obzira, jer zalud trčiš kada već da pobegneš uspeti nećeš! Nauči da gubiš. Nauči da gubiš voljene muškarce i nedovoljno vesele trenutke. Nauči da gubiš, ženo draga! Veruj u ono što gubiš, veruj u to da gubitak nije ništa drugo do život koji moraš i želiš da živiš. Nemoj da plačeš, ženo draga! Nemoj da nestaješ u svojim fikcijama o 'nesrećnim' ljubavima, jer nesrećne ljubavi ne postoje.

I, prekini već jednom da mi se smeješ tom svojom neukom ironijom, ženo draga! Hajde, hodaj! Lagano hodaj, dočekaj gubitak, osvoji dobitak i nemoj da bežiš.

Nemoj da bežiš jer se od gubitka sakriti nećeš, ženo draga!

Piše: Minja Marđonović; njene tekstove možete čitati na blogu Stoglava aždaja

 

Komentari

Pratite nas na FB!

Lajkujte Ženskicu!
X Zatvori