Bilo kakvo odstupanje nivoa masnoća u krvi van granica normale nije dobro. Za očuvanje krvnih sudova mozga telu je, ipak, potrebna i određena količina masti.

ČAK i onda kada je ukupan holesterol u granicama normale, narušena ravnoteža dobrog i lošeg holesterola opasna je za kardiovaskularno zdravlje. To znači ne samo da loš holesterol ne sme da bude iznad granica normale, nego i da je rizično kada u krvi nema dovoljno onog dobrog holesterola. Nesporno je, kažu stručnjaci, da niži holesterol znači ređe obolevanje od srčanih bolesti, međutim, postoje neke indicije da izuzetno nizak holesterol takođe može da bude štetan.

Smatra se da je moždano krvarenje, kod koga dolazi do prskanja oslabljenog krvnog suda, najveća opasnost za ljude sa niskim holesterolom. Verovatno da je za očuvanje krvnih sudova mozga ipak potrebna određena količina holesterola. Ima studija i koje ukazuju na vezu između niskog holesterola i veće učestalosti raka debelog creva i oštećenja jetre.

Sa nižim holesterolom se možemo osećati lošije i biti agresivniji nego sa višim holesterolom. Neka istraživanja pokazuju da niži holesterol na neki način utiče na smanjenje serotonina, supstance u mozgu koja je odgovorna za dobro raspoloženje i time dovodi do depresije i agresivnosti.

OD DORUČKA DO RUČKA - PET SATIDoktor Dejan Čubrilo navodi još nekoliko važnih saveta u ishrani: - Ne smemo da dozvolimo da organizam oseti glad ili žeđ. Važno je da ne jedemo često i da nakon obroka ne unosimo ništa osim vode i eventualno čajeva. Od doručka do ručka trebalo bi da prođe bar pet sati. Tako omogućavamo da se energija za aktivnosti obezbeđuje iz naših depoa masti, što, naravno, doprinosi zdravlju celokupnog organizma. U suprotnom organizam će "zaključati" svoje masne ćelije, a energija za određene funkcije snabdevaće se od tek unetih ugljenih hidrata.

Zbog čega se u krvnoj slici često može videti snižen nivo dobrog holesterola, ni lekari nemaju odgovor, kaže, za "Novosti", docent dr Dejan Čubrilo, specijalista medicine sporta i profesor medicinske fiziologije na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu:

- Terapija je zbog toga uglavnom usmerena na proverene recepte iz naroda, bez saznanja na šta se cilja u terapiji. Činjenica je da je za proizvodnju dobrog holesterola potrebno mnogo više energije u jetri. Često se dešava da zbog manjka ukupne energije u organizmu koja se najvećim delom stvara u mišićima, jetra nema gorivo kojim bi fabrikovala ovako zahtevna jedinjenja.

Pošto je osnovno gorivo za stvaranje energije u mišićima mast, jasno je da svako stanje u organizmu koje sprečava topljenje masnoća ili ishrana sa malo kvalitetnih masnoća može da dovede do nedovoljne proizvodnje energije u mišićima.

Doktor Čubrilo upozorava na paradoks da se prilikom dijagnostike, zbog manjka dobrog i viška lošeg holesterola pacijent stavlja na rigoroznu dijetu bez masnoće i holesterola, zbog čega samo može da pogorša stanje, jer je masnoća koju unosimo hranom jedini mogući izvor kvalitetnog "goriva".

- Pored dozirane ishrane, iz koje ni po koju cenu ne treba izbacivati masnoće, naročito u jutarnjima satima, obavezno treba uvrstiti i začine. Na toj listi trebalo bi da se nađu đumbir, cimet, kari, kurkuma, kajen paprika zbog kapsaicina. Obavezan je i čaj od žalfije, a da bi se održavala normalna crevna flora, u dužem periodu treba uzimati probiotike i neizostavno mirođiju, komorač i kim - navodi dr Čubrilo.

Izvor: Novosti

 

Komentari

Pratite nas na FB!

Lajkujte Ženskicu!
X Zatvori