Naučnici poslednje dve decenije proučavaju zbog čega devojčice sve ranije dobijaju menstruaciju. Istraživači ističu gojaznost, ali ne osporavaju ni uticaj stresa i određenih hemikalija, recimo, pesticida.

POSLEDNjIH 20 godina naučnici pokušavaju da razotkriju fenomen sve ranijeg ulaska u pubertet, posebno devojčica. Rast grudi, koji je u prethodnim generacijama bio tipičan za uzrast od oko 11 godina, sada počinje već od sedam, a kod nekih devojčica i u četvrtoj godini. To, strahuju stručnjaci, može da poveća rizik od raka ili drugih bolesti tokom života.

Šta je uzrok sve ranijeg ulaska u pubertet naučnici još nisu odgonetnuli. Gojaznost je izgleda, glavni razlog. Naime, stopa gojaznosti se udvostručila u poslednje tri decenije: samo sedam procenata dece od 6 do 11 godina bilo je gojazno 1980. godine, a čak 18 odsto mališana - 2012. godine.

Poslednje studije sugerišu, međutim, da se višak težine ne može za sve okriviti. Stres u porodici, kao i izloženost hemikalijama u okruženju, takođe, imaju važnu ulogu u pojavi sve ranijeg puberteta. I kod dečaka su podaci "sumorni": studija od pre tri godine pokazuje da oni u pubertet ulaze od šest meseci do dve godine ranije nego što bi trebalo.

Kliničari kažu da rast grudi u mlađem uzrastu kod devojčica ne škodi fizički njihovom telu, pa nije potreban nikakav medicinski tretman u tom smislu. Međutim, efekti na psihu su mnogo jači. Rani pubertet, naime, povećava rizik od depresije i seksualnog zlostavljanja, kao i ranijeg ulaženja u seksualne odnose.

Sa biološke tačke gledišta, bilo da se pubertet javlja ranije ili kasnije, on počinje - u mozgu. Nešto od navedenih faktora najpre izazove mozak da produkuje hormon gonadotropin, a ovaj proces aktivira hipofizu, koja, potom, šalje signale jajnicima da izlučuju estrogen. Menstruacija obično počinje dve godine kasnije. Jajnici, međutim, nisu jedino mesto gde se stvara estrogen. Masne ćelije, takođe, produkuju ovaj hormon, a kod gojaznih devojčica, jasno je zašto se proces ulaska u pubertet dešava ranije. Ne samo to, menstruacija počinje tri meseca ranije, pa pubertet, kad se sve sabere, ne samo da počinje ranije, nego i traje duže, upozoravaju stručnjaci.

 

Pol Kaplovic, pedijatar - endokrinolog u Dečjem nacionalnom zdravstvenom centru u Vašingtonu, kaže da je najznačajniji medicinski efekat sve ranijeg puberteta to što su devojčice duže izložene dejstvu estrogena. To povećava rizik od nastanka karcinoma dojke, iako nema zvaničnih podataka da raniji početak menstruacije izaziva ovaj zdravstveni problem.

- Mogući efekti na zdravlje su verovatno minimalni, ili barem podjednaki kao i ostali faktori rizika poput genetike, alkohola i manjka fizičke aktivnosti - kaže dr Kaplovic.

Frank M. Biro iz Dečje bolnice u Sinsinatiju proveo je čitav život proučavajući pubertet. Po njemu, najveća posledica ranog puberteta je njegov uticaj na psihosocijalno stanje. Jer, kako kaže, rani pubertet nije u korelaciji sa psihofizičkom zrelošću devojčice.

Iako istraživači ističu gojaznost kao jedan od glavnih faktora za nastanak ranog puberteta, dokazano je i da su drugi faktori podjednako značajni za ovu pojavu.

Liza Eksglede i njene kolege iz bolnice "Rigshospitalet" u Kopenhagenu uradili su ispitivanja na 2.000 devojčica i otkrili da one sa viškom kilograma ulaze ranije u pubertet, ali da se gotovo isto, ili malo ređe, događa i kod devojčica sa normalnom telesnom težinom.

Naučnici već dugo sumnjaju da izloženost određenim hemikalijama: pesticidima, bisfenolu A i drugim ometaju rad endokrinih žlezda i mogu da budu okidač za rani pubertet. Ali, i ovo ima veze sa povećanom težinom - hemikalije se najvećim delom nakupljaju u masnom tkivu, što opet, gojazne devojčice stvrstava u red onih koje ranije mogu da uđu u pubertetsko stanje.

Neki istraživači su pronašli i da stres u ranom detinjstvu, a posebno odsustvo oca i njegove uloge, takođe mogu da budu povezani sa ranijim ulaskom u pubertet.

Svi se, ipak, slažu da, ako su već "osuđene" da uđu pre vremena u pubertet, neke aktivnosti mogu da neutrališu stres i frustraciju devojčica zbog toga. Pre svega, smanjenje težine bi na to moglo da utiče, smatraju psihološkinja Džulijana Diardorf i Liuis Grispan, pedijatar endokrinolog.

Prvi korak koji majke mogu da učine da bi sprečile prerani ulazak u pubertet jeste da doje svoju decu. To pokazuje najnovija studija u kojoj je učestvovalo 1.200 devojčica i njihovih majki. Istraživanje je pokazalo da su deca koja su dojena, kasnije ulazila u pubertet, odnosno da su devojčicama kasnije rasle grudi.

Činjenica je da mnoštvo faktora utiče na nastanak puberteta kod sve mlađih devojčica, ali i da se ovakav trend nastavlja. Da li će se i koliko granica za ulazak u pubertet pomerati naniže i da li će smanjenje stope gojaznosti uticati na obrnuti proces, pitanja su na koja istraživači već tragaju za odgovorima.

Izvor: Novosti

 

Komentari

Pratite nas na FB!

Lajkujte Ženskicu!
X Zatvori