Buntovništvo i inat glavne su karakteristike ponašanja većine tinejdžera. Na bilo kakvu molbu ili zapovest roditelja, uglavnom odgovaraju negacijom. Najviše ih "smaraju" pitanja vezana za noćne izlaske i nikako ne uspevaju da utanače obostrano prihvatljivu "satnicu" za večernje "gluvarenje". Kako izaći na kraj sa svojeglavim adolescentima?

Kada sin ili kćerka odbiju poslušnost, roditelji bi trebalo da im stave do znanja da su odgovorni za njih i njihovo ponašanje, makar do punoletstva, ističu psiholozi. Tinejdžeri su obično osetljivi na takve argumente, jer ne žele da zavise od raspoloženja roditelja. Međutim, ta činjenica mora da se uvaži, sviđalo se to mladima ili ne.

Ima i mladih koji tvrdoglavo ne odstupaju od svoje zamisli. Nije ih briga za mišljenje starijih, makar to bili i roditelji. Ako su odlučili, recimo, da izađu, to će i učiniti po svaku cenu. U takvim delikatnim okolnostima roditelj mora da ostane smiren, i da se ponaša kao da ga je baš briga šta njegov sin ili kćerka žele da urade. Druga opcija je da odlučno, ali smireno kaže detetu da tako nešto ne dolazi u obzir.

Mladi u ovom uzrastu često se ponašaju provokativno, želeći da saznaju gde je granica do koje mogu da idu. U takvim situacijama, tiho "neprijateljstvo" može da potraje, ali može da se dogodi i suprotno. Ukoliko shvati da je roditelj apsolutno dosledan u svojoj odluci, tinejdžer će to prećutno da prihvati i razume. Ali, doslednost podrazumeva razumna ograničenja i zabrane, naglašavaju psiholozi.

Ukoliko celo društvo odlazi u kafić, nema razloga za zabranu, osim ako nije reč o nekoj kazni. Roditelji bi povremeno trebalo da se zapitaju da li su previše strogi, da li su primetili da je njihov adolescent porastao i da pokušaju da popuste u zahtevima. Otvoren razgovor o svemu bez ljutnje, vike i optuživanja, pravi je način uspostavljanja dobrih odnosa i poverenja.