„Imam skoro 42 godine, i s vremena na vreme volim reći da ne verujem u ljubav, romansu ili u sreću” do kraja života“. Prema muškarcima sam uglavnom otvorena, i bez ustezanja im stavljam do znanja što volim, a što ne.

Takođe im bez mnogo okolišanja kažem da idu dovraga“, počela je ispovest

ukrajinski psihologe Elen Špundre, koji pokazuje kako na ljubav gleda zrela žena.

„Nisam oduvek bila ovakva. Ugađala sam muškarcima, kuvala im, kupovala poklone, čekala na njihove poruke, bila spremna s njima ići na kraj sveta. Svaki put, bila sam spremna da se dam u potpunosti zbog ljubavi. Ali, ako nisam spremna za to više, znači li to da više ne mogu voleti?

Kada smo mlađi, uglavnom se tražimo, i to može poprilično boleti. Nekad je potrebno istražiti granice, da preispitaš sebe kako bi znao ko si.

Zrelost je doba kada se zaista susretneš sa samim sobom. Nakon mladenačke zaslepljenosti i razmišljanjima o žrtvovanju, počinjemo živeti za sebe.

To ne znači da nam nije potreban niko drugi. Znači li to da smo postali uspešni, okrenuti ka sebi, puni samopouzdanja ili usamljeni? Ne.

Želimo ljubav, toplinu i odnose pune razumevanja isto kao i kada smo imali 20 godina. Ali, do sada smo naučile da su u zdravoj vezi sve te stvari recipročne.

 

Zato ove stvari ne radim više:

1. Ne čekam poruke i pozive muškarca.

Ili prva pošaljem poruku ili isključim iz života one koji nemaju vremena ni da mi se jave ili napišu da su zauzeti.

2. Ne želim ići na sastanak, ako mi mesto i vreme ne odgovaraju.

Ako muškarac nije zainteresovan za to koliko je žena zauzeta, za njene želje, udobnost, to nikako nije dobro. Upravo takav muškarac nije mi potreban.

3. Ne opraštam mu ako mi ne kupi poklon za rođendan.

Volim muškarce koji troše novac na ženu koju vole. Ljudi koji škrtare na novcu obično škrtare i na svemu ostalom. Još ako ne zapamte datum koji je važan za njegovu partnerku, pokazuju koliko je ne cene.

4. Ne mogu opravdati nečiji neuspeh nakon 40. godine.

To ne znači da samo tražim novac. Kada smo bili mladi eksperimentisali smo, pokušavali i padali, radili razne poslove… Već sa 40 trebalo bi da imamo kakvu-takvu karijeru i pristojno mesto u kojem živimo.

5. Neću prećutati ako mi se nešto ne sviđa.

Neću izludeti muškaraca sa stalnim pritužbama i neću zvocati. Ali, ako ne volim brzu vožnju, ako me to plaši, neću to prećutati. Neću davati nikakve signale, neću čekati da on to primeti, neću se duriti, kazat ću otvoreno: “Nemoj voziti prebrzo, molim te. To me plaši“.

6. Ne bojim se postavljanja nijednog pitanja. I spremna sam na bilo koji odgovor.

Kada smo bile mlađe, plašile smo se da postavimo bilo koje pitanje koje se tiče nečeg što ne razumemo. Nismo htele da se izložimo stresu, plašile smo se da ćemo biti povređene, ili da ćemo ga preplašiti. Ali upravo tim nedostatkom jasnoće povređujemo sebe. Ne želim više biti povređivana, i zato sam spremna sve razjasniti.

7. Više ne mešam seks s ljubavlju.

Seks može biti povezan s ljubavlju. S druge strane, ne mora imati nikakve dodirne tačke s ljubavlju. Ljubav je za mene kada on ćuti ujutro jer ja volim tišinu; kada pamti kako se moj pas zove, i koliko šećera stavljam u kafu; kada mi popravlja laptop, ili nešto što se pokvarilo; kada me iznenadi nečim lepim … Ako nema ništa od ovoga, to znači da samo spavamo zajedno.

8. Nisam ljubomorna na njegove prijatelje ili prijateljice, niti na njegov posao.

Ili na njegovu decu iz prošlog braka (veze). Ako me muškarac voli, on će naći vremena za mene. Mogu to prihvatiti jer i ja imam posao, i stalno sam zauzeta. Ako oboje nalazimo vremena jedno za drugo, to znači da je sve u redu – naša veza opstaje. Ako samo ja nalazim vreme za njega, a on je uvek zauzet, to nikako nije dobro, i pokazuje da je vreme za promenu.

9. Ne peglam njegove majice i košulje. Ne volim peglanje.

Ne volim peglati ni svoje stvari, a kamoli tuđe. Odbijam raditi bilo šta za muškarca, ako to inače ne volim raditi. Ako me voli, ispeglaće svoju majicu.

10. Ne trudim se izgledati bolje zbog muškarca.

U stvari, kada upoznam nekog novog, mogu biti i cinična, suviše iskrena. Ne stidim se razgovarati o svojim problemima, i poteškoćama. Neko ko to želi, može uvek saznati više o meni.

Imam skoro 42 godine i kao stabljika bambusa sam. Direktna, jaka, fleksibilna i ne toliko zahtevna. Teško me je slomiti, saviti me prema svojoj volji, ili iskoreniti me. Teškoće života su me očvrsnule, i dalje želim voleti. Jednostavno se nisam spremna žrtvovati zbog nekog.

Ljubav je stvaranje, ne destrukcija i žrtvovanje. Onda, ajmo stvarati“.

(Kurir.rs/Atma/Foto Printscreen/Facebook)

Komentari

Pratite nas na FB!

Lajkujte Ženskicu!
X Zatvori