Bilo je oko šest sati popodne kad se jedan farmer, mlad čovjek, vraćao iz sela gdje je kupio živežne namirnice, hodajući željezničkim tračnicama.

Spuštao se sumrak; još nije bilo sasvim mračno. Ruke su mu bile pune omota. U jednoj ruci nosio je i fenjer i omote. Iznenada se spotakao, pao i gotovo ispustio fenjer i omote. Nekako se uspio uspraviti, a zatim je pogledao u tlo. Je li slučajno ili namjerno, no tri su spone bile iščupane i jedan velik dio tračnica bio je iskrivljen.

Čovjek je znao da ako vlak udari u iskrivljenu tračnicu, doći će do strašne nesreće. A znao je i to da u to doba večeri brzi vlakovi, ne jedan nego nekoliko, jureći prolaze tom prugom da bi prevezli ljude iz Philadelphije do New Yorka na svakodnevni posao i natrag. Nije imao nikakva alata, a i da ga je imao, ne bi uspio ništa popraviti. Ovo je bio prevelik posao za jednog čovjeka.

Odjednom je osjetio podrhtavanje tračnica. Začuo je sirenu. Dolazio je vlak. Znao je da ima svega nekoliko minuta da nešto učini. Upalio je fenjer, odbacio svoje zavežljaje i počeo trčati prugom. Vlak je dolazio prema njemu, a on je trčao prema vlaku. Trčao je koliko je brzo mogao, gledajući u vlak pred sobom. Spotakao se, pao i razbio staklo fenjera. Više ništa nije bilo što bi mogao učiniti. Vlak je dolazio; već je vidio svjetlo.

A onda mu je Bog dao ideju. Nastavio je trčati i upravo kad je vlak trebao naletjeti na njega, skočio je s tračnica i bacio slomljen fenjer u lokomotivu. Očito strojar nije bio budala, jer kad je vidio fenjer, znao je da nešto nije u redu. Povukao je kočnice i uspio zaustaviti vlak tik pred iskrivljenom tračnicom. Za hrabrost, farmer je dobio medalju.

Duh Sveti podiže golgotski križ i slomljeno, krvlju poškropljeno Isusovo tijelo baca pred nas. Nastavite li dalje svojim putem, ispred vas nema ničega osim smrti i osude. “Stani! Vidi! Slušaj!” ono je što Duh Sveti govori ovim pitanjem: “Kako li ćemo mi umaći ako zanemarimo toliko spasenje?”

Autor: Hyman J. Appelman

Komentari

Pratite nas na FB!

Lajkujte Ženskicu!
X Zatvori