Mišićni spazam je prisilna kontrakcija mišićnog tkiva, nevoljna aktivnost mičića ili grupe mišića. Može biti znak oboljenja i privremeni grč koje se može javiti kod bilo koje osobe.

Spazmi, odnosno grčevi mišića variraju u intezitetu i mogu biti tek blagi nelagodni trzaji ili tikovi, ali isto tako mogu biti i veoma bolni. Mišić koji je zgrčen postaje tvrd kao kamen i takvo stanje može potrajati od nekoliko sekundi do nekliko minuta, pa čak i duže. Spazmi mogu biti do te mere jaki da toliko snažno zategne tkivo i kao posledica se javljaju modrice na koži.

Zbog čega nastaju grčevi u mišićima?

Nelagodan bol, krutost i treperenje u mišićima su česta pojava nezavisno od ljudske starosti i pola, fizičke kondicije ili nekih drugih faktora. Smatra se da je najčešći uzrok ovakvih stanja nedostatak nekih materija u organizmu  ili veliki napor i stres. Tako da do spazma mišića mogu dovesti dehitratacija, osiromašeni eliktroliti, zamor mišića, loša kondicija ili početak bavljenja nekom fizičkom aktivnošću.

Neki smatraju da izmenjena neuromuskulatorna kontrola takođe izaziva nevoljno grčenje mišića, i da ono može biti jedan od simptoma Parkinsonove bolesti.

Čestom grčenju mišića su sklone i osobe koje se redovno bave spotom, bilo da je u pitanju profesionalana ili rekreativna aktivnost. Iako su ove osobe u dobroj kondiciji i njihovi mišići snažni, tokom vežbanja se zajedno sa znojem oslobađaju i gube nutrijenti koji održavaju mišićna tkiva .Znojem oslobađamo elektolite, kalijum, soli, magnezijum. Zato je veća verovatnoća da će se grčenje javiti u toku letnjih meseci ili nakon veoma intenzivnog treninga.

Bol u vratu

Bol u vratu koji se širi ka lopaticama i ramenima, poznatiji kao cervikalni sindrom, muči veliki deo populacije. Uzroci ovih tegoba mogu da budu veoma različiti, ali se izdvajaju dve grupe – zbog dugotrajnog prinudnog položaja i onaj kod prirodnih degenerativnih promena koje dolaze sa starenjem

„Kod mlađih osoba koje se žale na bol u vratu najčešće je uzrok nepravilno držanje i dugotrajan rad u prinudnom položaju(rad za računarom)“, kaže dr Marija Hrković, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije iz beogradskog Instituta za rehabilitaciju.

To su češće bolovi lokalizovani u vratu, ramenom pojasu, duž lopatica. Dobar deo bola je posledica spazma mišića vrata i ramenog pojasa, koji su dugo u zgrčenom položaju, loše prokrvljeni i pod stalnom kontrakcijom. Bol se često širi ka glavi i javljaju se tenzione glavobolje (kada boli potiljak). Bolove u vratu mogu da izazovu i razne povrede, a kod mlađih ljudi i pomeranja diskusa (diskus hernija).

Kod starijih osoba najčešći uzrok tegoba su degenerativne promene na vratnoj kičmi (okoštavanje). To su normalni procesi koji dolaze s godinama, kada na međupršljenskim zglobovima dolazi do oštećenja hrskavice. Kod nekih ljudi ti procesi idu sporije, kod nekih brže, u zavisnosti od genetike, opterećenja tokom života, povreda. Kod ovih pacijenata se dešava da su suženi prostori između pršljenova kroz koje prolaze nervni korenovi, pa često dolazi do njihove iritacije i upale. Tada pacijenti osećaju bol u ruci, trnjenje, žarenje, ili imaju oslabljen osećaj u pojedinim delovima ruke.

Kada se pacijent javi zbog bolova u vratu, najpre kliničkim se pregledom utvrđuje da li postoji ograničenje pokretljivosti vratne kičme, spazam mišića, koliki je bol, ima li znaka upale nervnih korenova ili oštećenja, odnosno ima li mišićne slabosti ili senzitivnih ispada. Tim uvidom se dobija orijentacija koja dijagnostička metoda se primenjuje da bi se otkrili uzroci problema.

Kako je akutni bol u vratu posledica konkretne situacije (nezgodan pokret, prenaprezanje) javlja se lokalno oštećenje. U toj fazi, pacijenti se uvek leče nesteroidnim antireumaticima, koji deluju ne samo na bol, već i na zapaljenski proces. Osim toga, pacijentima se daju i analgetici, a ako je bol veoma jak daju se i kortikosteroidi.

Kad se smiri najjača bolna faza, u lečenje se uključuje i fizikalna terapija – elektromagnet, laser, ultrazvuk i sve procedure koje deluju analgetski i antizapaljenski. Mogu se koristiti lokalno antireumatski gelovi i stručna masaža, koja je efikasna kod bolova izazvanih prinudnim položajima. Takođe, uvode se i ciljane vežbe, najpre statičke, a kasnije se pacijent obučava vežbama koje treba stalno da radi. To su najpre vežbe za jačanje mišića ramenog pojasa i vežbe istezanja, koje su važne naročito za one koji nepravilno sede.

 

Nemojte bežati od skenera

Kada je bol u vratu povezan sa nekom povredom, odmah se radi dijagnostika magnetnom rezonancom. U ostalim slučajevima se pribegava dijagnostičkim procedurama koje podrazumevaju klinički pregled, a zatim davanje lekova i praćenje. Ako se tegobe i pored lečenja nastave, ili ima znaka neuroloških oštećenja, radi se magnetna rezonanca ili skener. Ako ima znakova oštećenja nervnih korenova radi se elektromioneurografija. U slučaju da je bol u vratu povezan sa vrtoglavicom, potrebno je da pacijenta pregleda neurolog i ORL.

Bol u ledjima

Četiri od pet ljudi će u nekom trenutku svog života patiti od bola u leđima a jedan od šest radnih dana koji se izgubi usled lošeg zdravlja je posledica bola u leđima koji se često desi bez upozorenja. Veliki je broj uzroka bola u leđima, od dizanja dece do nepravilnog sedenja prilikom rada na kompjuteru. Kako god da dođe do nastanka bola, on može biti iscrpljujuć i može da unese pometnju u svakodnevni život.
Bitan korak pri kontroli bola u leđima je da imate osnovni uvid u bol.

Razlika između bola gornjih i donjih leđa

Bol u leđima može da nastane ili u gornjem delu leđa (torakalni deo leđa – deo leđa gde se rebra spajaju) ili u donjem delu leđa.
Bol gornjih leđa može da se oseti u gornjoj polovini leđa kao i u ramenima i vratu.

Ovo može da se desi kao posledica oštećenja ligamenata i tetiva koji su previše istezani, na primer prilikom saobraćajnog udesa, ili tokom treninga. Veliki mišići gornjih leđa su takođe skloni mišićnoj iritaciji ili miofacijalnom bolu, usled svakodnevnog trošenja, ili jednostavno usled nedostatka snage.

Loše držanje, gojaznost, kao i slabi mišići abdomena mogu dodatno da poremete kičmenu ravnotežu, što tera vrat da se savija ka napred kako bi kompenzovao ravnotežu. Takođe, stres i emotivni napor mogu da utiču na stezanje i kontrakciju mišića. Pritisak usled držanja naročito može da doprinese hroničnom bolu u vratu, gornjim leđima i rukama.

Kako biste se borili protiv bola u gornjim leđima, razmislite o uzimanju lekova koji se izdaju bez recepta kao što je paracetamol. Kao što je slučaj sa svim lekovima, jako je bitno da pratite sva uputstva koja su naglašena na pakovanju. Takođe je dobra ideja da se konsultujete sa lekarom ili kiropraktičarem o držanju, naročito na radnom mestu. Vežbe i tehnike opuštanja mogu takođe da vam pomognu da se oslobodite konstantne iritacije zglobova i napora mišića vrata i gornjih leđa.

Suprotno, bol donjih leđa se oseća u podnožju leđa. Bol donjih leđa može nastati od dizanja teških predmeta, preteranog istezanja mišića donjih leđa, ili od direktne povrede ili nezgode. Ovi događaji mogu uzrokovati istegnuće ili iščašenje donjih leđa, što dovodi do nastanka bola i ponekad grčenja mišića. Prekomerna telesna težina, pušenje i stres takođe mogu da doprinesu bolu donjih leđa.

U nekim slučajevima, bol donjih leđa može da bude rezultat određenih bolesti, uključujući bolesti kostiju, artritis, virusne infekcije ili abnormalnosti kičme.

Kako bi ste se borili protiv bola donjih leđa, probajte da koristite lekove za ublažavanje bolova koje možete kupiti bez recepta ili tople ili hladne komprese. Bezbedne, vežbe sa malim naporom, kao što su plivanje ili šetanje takođe mogu da ubrzaju proces oporavka tako što će ojačati mišiće leđa i abdomena.

Razlika između akutnog i hroničnog bola

Nezavisno od mesta bola, bol u leđima se dalje može podeliti na akutni i hronični bol, na osnovu toga koliko dugo traje bol. Bol u gornjem ili donjem delu leđa po prirodi može biti ili akutan ili hroničan.

Akutni bol u leđima je kratkotrajni bol, koji obično traje od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Najakutniji bol je rezultat povrede leđa ili bolesti kao što je artritis. Simptomi akutnog bola variraju od probadajućeg bola, do blagih bolova u mišićima, ograničene fleksibilnosti kao i nemogućnosti da se ustane uspravno.

Ako bol u leđima traje 3 meseca ili duže, smatra se da je to hronični bol u leđima. Hronični bol u leđima je često progresivan, što znači da se vremenom pogoršava. Uzrok hroničnog bola može biti težak za utvrđivanje i obično zahteva lečenje od strane lekara.

Kod bilo koje vrste bola u leđima, prevencija, kada je moguća, je bitna za dugoročno zdravlje. Preventivne mere podrazumevaju pravilno držanje, održavanje adekvatne telesne težine, kao i kombinovanje vežbi za jačanje mišića.

Poštovanje principa ergonomije takođe može da smanji rizik od nastanka povrede i bola u leđima.

Ergonomija je način dizajniranja nameštaja i oruđa kako bi se sprečile povrede tela — kako na poslu tako i kod kuće.

Ako imate neka pitanja o bolu u leđima ili o dostupnim načinima lečenja, posavetujte se sa vašim lekarom.

(cajeviza)

Komentari

Pratite nas na FB!

Lajkujte Ženskicu!
X Zatvori